Samostalna izložba fotografija Nebojše Dedića „Novembar bravo delta”, otvorena je u Izložbenom salonu „Petar Lubarda”, u Srpskoj kući.

-Ideju za izložbu „Novembar bravo delta” dobio sam u Njemačkoj, iz koje sam nedavno stigao i gdje sam na poslu koji sam radio imao kod „NBD”, pa je po tom nekom univerzalnom alfabetu i osmišljen ovaj naziv izložbe. Pošto sam ovdje u ulozi i fotografa i modela, a samim tim što koristim naočari, želim da pošaljem poruku da to nije lični izraz već da se odnosi na sve, uopšte. Samim tim alfabetom „Novembar bravo delta” želim da obuhvatim sve ljude. Fotografije su u crnobijeloj tehnici. Izložba počinje fotografijom „Veliki prasak”, a završava se „Kraljem” - pojasnio je, između ostalog, umjetnik Nebojša Dedić. Izložba nije formalno otvorena, već je publici dozvoljeno da se sama, bez ikakvog tumačenja suoči sa radovima i njihovim porukama.

-Ovim poretkom na izložbi želim da predstavim sami početak postojanja, jer nam je taj prasak odredio postojanje, a opet, na kraju svega, nalazi se kralj koji takođe utiče na našu sudbinu. Inspiraciju sam pronalazio u svakodnevici, iz nekih svakodnevnih stvari, u ljudima koje poznajem... Tu su i neke lične, istinski doživljene situacije, iznikle iz problema sa kojima se svakodnevno suočavam. Iako su ovi radovi u određenoj mjeri dramatični, oni nose dozu optimizma. Neki put mi ideja dođe lagano, a nekada je to čitav proces i ide mnogo teže. Ne bih mogao ocijeniti koliko je lak, ili koliko je težak rad na ovom poslu – pojasnio je, između ostalog, umjetnik.

On je dodao da uživa u ovoj vrsti posla, te da ne žali uložen napor. Ističe da nema pravca niti uzora sa kojim bi se identifikovao.

-Odgovara mi ovaj stil. Publika ima različite reakcije. Nekome je smiješno, nekome interesantno. Dijelu publike na prvi pogled moji radovi ne izgledaju ozbiljno, da bi kasnije zapravo shvatili o čemu se radi i uspjeli da pročitaju poruku i proniknu u dubinu fotografije u koju gledaju. Lično se sam vraćam radovima. Postoje radovi koji su nastali među prvima, ali koji su veoma dobri, i nemam problem da to konstatujem, kao što nemam problem da kažem kada mi nešto ne valja što uradim. Uprkos svemu, koliko god nešto bilo dobro ili loše, potreban je sud vremena. Vrijeme je majstorsko rešeto – pojašnjava Nebojša Dedić u izjavi za „Dan”. Smatra da je danas teško kopirati nečiji stil, jer samim činom kopiranja taj neko sebe upropaštava i samo sebi nanosi štetu.

-Onaj koji kopira nečiji stil, a ima i malo talenta u sebi, samo sebe degradira. Inostrano tržište koje vodi računa o tome ima specifičnu klijentelu kod koje te stvari ne mogu proći. Njima je bitan staž u poslu, da prepoznaju u tebi tu postojanost i onda sve ide lakše. Kada je u pitanju umjetnička scena uopšte, ona jeste u krizi. Nedavno sam boravio u Parizu gdje mi galerista kaže: „Tvoji radovi su odlični, ali pogledaj šta ja prodajem...” I zaista on prodaje neke ogromne šljašteće figure od pleksiglasa. Akcenat je na šljaštećem, na krupnom i ogromnoj cijeni koja privlači ljude. Takođe, postoje saloni zatvorenog tipa, ali oni su za odabranu klijentelu. Svako se danas naziva umjetnikom, svako želi da mu se taj neki rad prizna kao umjetnost. Znate, fotografije sudopere pune suđa, ili prepunog autobuskog stajališta nijesu umjetnost, a silom se žele prikazati kao umjetnost – zaključuje Dedić.

Izložba će trajati do 10. februara. Nebojša Dedić rođen je 8.2.1982. u Podgorici. Samostalno je izlagao: „Koračnica” Perjanički dom, mart 2013, Podgorica i „Točkovi” Cepetka, septembar 2014, Ljubljana. Učesnik je nekoliko kolektivnih izložbi. Za svoj likovni rad je nagrađivan.

A.Ć.

---